Trevor Phipps (Unearth): „Današnji metalcore se razvodnjio zbog previše kopiranja“

Metalcore sastav Unearth imaćemo prilike da po prvi put čujemo u Beogradu 20. septembra u Domu omladine, a ovo je bio odličan povod za intervju sa članovima benda.

Unearth
Prati teme:

Metalcore sastav Unearth imaćemo prilike da po prvi put čujemo u Beogradu 20. septembra u Domu omladine, a ovo je bio odličan povod za intervju sa članovima benda.

Naš sagovornik bio je Trevor Phipps, vokal benda Unearth, a o čemu smo razgovarali pročitajte u nastavku.

Od vašeg poslednjeg albuma prošlo je gotovo tri godine, a ove godine nas očekuje novi. Šta možemo da očekujemo? Hoće li to biti standardan Unearth sound ili će biti nekih drastičnijih promena?

- Novi album je opak! Brz, oštar i udari jače nego bilo šta što smo do sad napravili. Kada čuješ neki Unearth-ov album znaš da je to Unearth zbog našeg prepoznatljivog zvuka, što će biti slučaj i sa novim albumom, ali agresija, čvrstina i brzina ovih pesama je ono što ovaj album odvaja od ostalih.

Metalcore danas u određenoj meri pati od zamora materijala, uz pojedine velikane koji tome ipak odolevaju. Kako se vi nosite sa tim?

- Metalcore se „razvodnjio“ jer su mnogi bendovi kopirali ono što su čuli a ne ono što su osećali. Kopiranje tuđeg zvuka samo razblažuje pravu formulu iz koje je nastao zvuk. Posledica toga je mnogo metalcore bendova koji sviraju na sigurno. Ceo pokret je oformljen od strane ljudi koji su odrasli slušajući metal, hardcore i punk u skoro jednakim količinama. Pravi metalcore koristi elemente sva tri ova velika žanra i njihovih podžanrova. Kada se ti zvukovi spoje, nastanu haos i lepota. Metalcore treba da bude heavy metal pesma koja rizikuje da ispadne iz šina u svakom momentu. Bez sigurnosti, bez pop formule, sa tekstom koji tera slušaoca na razmišljanje a ne koji ga šalje na putovanje mađioničara ili mu priča o ljubavi. Ako nije besno i direktno, onda nije metalcore. To je onda pop metal.

Dosta bendova danas beže od virtuoznosti i dobrih solaža, svodeći svoju muziku na rifove, čime se melodijski ograničavaju. Vi se, sa druge strane, uvek trudite da uspostavite dobar balans melodije i žestine. Je li to za vas univerzalna formula za komponovanje metala ili postoji još neka koju još niste isprobali, a voleli biste?

- Uvek se trudimo da se gurnemo do granica naših mogućnosti. Videćete na novom albumu više elemenata progressive metala nego na prethodnim. To nije neka ogromna promena i nikako nas ne bih svrstao u progressive bend, ali deluje kao prirodni pravac u ovom trenutku naše karijere.

Na prethodnom izdanju ste koristili i clean vokale, a vidimo da su i „Darkest Hour“ na novom albumu krenuli u tom pravcu. Hoće li toga biti i na vašem novom albumu i u kojoj meri?

- Na novom albumu uopšte nema clean vokala. Raspoloženje koje se pojavljuje u pesmama ih nije tražilo.

Šta mislite o današnjoj metal sceni? Postoje li bendovi koji vam posebno zaokupljaju pažnju i koji su sastavi u pitanju?

- Najskoriji powerviolence bendovi poput Harms Way, Nails i Early Graves je nešto osvežavajuće na sceni puno neoriginalnih kopija koji idu na sigurno. Bend Armed For Apocalypse je takođe vredan pomena. Izdao sam njihove albume u Severnoj Americi i ponosan sam na njihova dva izdanja. Oni ne pripadaju powerviolence-u, ali njihov doom zvuk sa elementima speed metala isto tako odbacuje sigurnost i lagane structure. Dobra besna, heavy muzika urađena na pravi način.

Mnogi bendovi se danas suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima, a oni koji preživljavaju, uspevaju to zahvaljujući beskrajnim turnejama i festivalskim nastupima. Kakva je situacija u USA? Znamo da bendova ima mnogo, ali kakva su tržišne prilike?

- Mnogi američki bendovi koji se zadrže duže od pet godina su oni koji imaju internacionalni uspeh. Ako sviraš oštru muziku postoje šanse da nećeš zaraditi novac, ali ako to voliš dovoljno i ako se dovoljno žrtvuješ možeš imati karijeru. Pored toga, način života nije za svakoga i zato vidimo mnoge bendove koji dolazei odlaze i vidimo česte promene u bendovima koji se održe.

U kom delu sveta najviše volite da nastupate i postoji li publika koju biste iz nekog razloga posebno izdvojili?

- Ovo je potpuno iskren odgovor, svuda uživam da nastupam. Ako me publika hrani energijom nije mi bitno gde sviram. Adrenalin koji dobijem od publike koja poludi je jedinstven osećaj.

Uskoro nastupate u Beogradu… Da li ste do sada imali prilike da čujete ili pročitate nešto o Srbiji? A srpskoj publici?

- Od 2012. godine na evropskim turnejama sa nama radi srpska ekipa. Naš menadžer turneja je Aleks Todorović iz The Bridge-a, Danilo Nikodinovski iz Consecration-a je inženjer zvuka, a za prodajni material je zadužena Ana Bojović. Brzo su postali deo Unearth porodice i srećni smo što smo ih sreli. Rekli su nam da su svirke lude, da je grad prelep, a hrana i alkohol sjajni. Jedva čekamo da doživimo to iskustvo!

Šta možemo očekivati od vašeg nastupa u Beogradu?

- Donećemo bes na binu i biće bolje samo ako nam publika uzvrati. Energija opstaje zahvaljujući energiji.

I za kraj, šta bi poručili svojim fanovima u Srbiji?

- Radujemo se što ćemo još malo svirati za vas. Vidimo se uskoro i hvala vam na podršci.


Komentari