Eyot u Domu omladine – Fantastična četvorka na delu!

Niški instrumentalni jazz-rock sastav Eyot, održao je koncert 26. septembra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a ko je bio na njemu, čini mi se da će ga dugo pamtiti.

eyot

Niški instrumentalni jazz-rock sastav Eyot, održao je koncert 26. septembra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a ko je bio na njemu, čini mi se da će ga dugo pamtiti.

Sa Eyotom sam se prvi put susreo ovog leta u Čačku, na festivalu ambijentalne i etno muzike Karusel. Nešto manji i intimniji festival, održava se u dvorištu galerije Nadežda Petrović. Čačak kao svaka provincija nema dovoljno kvalitetnih muzičkih dešavanja, pa je svako dobrodošlo. Tako smo drug i ja odlučili da odemo to veče kada je nastupao Eyot. Ne baš upućeni u džez muziku, nismo znali ko su i šta su, pošli smo na koncert da slušamo „neki džez“. A kada su počeli, doživeli smo mnogo više nego prijatno iznenađenje. Nakon kraćeg nastupa, od oko četrdeset minuta, nisam mogao da iščekam da ih ponovo negde slušam. Ta želja mi se ubrzo ostvarila.

Na beogradski koncert u Domu omladine stižem sa malim zakašnjenjem, gužve u prevozu, Beograd… Propustio sam predgrupu, eksperimentalni pop duo Howling Owl, pa im se ovim putem izvinjavam, jer neću moći da kažem koju reč o njihovom nastupu. Sala Amerikana ispunjena stolicama, prizor koji prvi put vidim. Već pomenuh, nisam neko ko je do sada posećivao takve događaje (ali sam siguran da ubuduće hoću). Izgledalo je zaista neobično, ali je, što me oduševilo, u sali bila popunjena svaka stolica. eyot foto m.rakonjac-20 Moram priznati, došao sam na koncert, a da nisam znao mnogo pesama po imenu, pa se nadam da mi nećete zameriti ako pomenem neku pogrešnu. Želja mi je bila da se u potpunosti upoznam sa njihovim živim nastupom. Počeli su na vreme. Način na koji izvode svoje kompozicije uživo, kod nekih pesama se razlikuje od studijskih verzija, većinom u završnicama. Uglavnom počinju mirno i polako, sa dosta emocije uvode publiku u temu i postepeno se pojačavaju. Miloš Vojvodić (bubnjevi) i Marko Stojiljković (bas), perfektna ritam sekcija benda, u tim uvodima se uglavnom drže ritma, dajući veću slobodu Dejanu Ilijiću za klavijaturama i Slađanu Milenoviću za gitarom. Završnice pesama su nešto totalno drugo, kao da na binu stupi drugi bend, kao da ih obuzme neka viša sila! Prepune su tenzije, drame… Odlaze daleko, predaleko, kulminiraju do samog vrhunca, nadmaše studijsku verziju i onda se na neverovatan način spuste nazad u temu. U tim završnicama i Marko i Miloš dobijaju više slobode, pa se sva četvorica zajedno „otkače“. Oduševljenje između pesama nije krio niko u publici, ali ni sam bend. Delovalo je da su uživali podjednako kao i publika. eyot foto m.rakonjac-7 Što se tiče setliste, prošetali su nas kroz svoja tri albuma „Horizon“ iz 2010. godine, iz 2012. „Drifters“ i prošlogodišnji „Similarity“, ali i kroz neke nove pesme. Setlista je bila nešto tvrđa, a ako ne grešim, prisutni su imali prilike da čuju, između ostalih, pesme „Pools of Purple Light“, „Coils“, „Similarity“,… Kako se koncert bližio kraju, počeo sam više da prepoznajem imena pesama. Taj „blok poznatih pesama“ otpočeli su sa „Drifters“. Nisam ni mogao da zamislim koliko će moćnije zvučati završnica te pesme, u odnosu na nešto mirniju studijsku verziju! Čini mi se da je sledeća bila pesma „Firebird“, u kojoj je Dejan predstavio članove benda. Nakon toga još jedna sjajna, snažna završnica. Solo na klavijaturama i gitari su prijali svima u sali. Sledeća na redu bila je pesma „Horizon“, čiji su nešto mirniji početak članovi benda iskoristili za mali predah nakon završnice u prethodnoj pesmi. Ali, kraj prepun energije nije izostao ni u njoj.  Sam kraj te pesme obeležio je Miloš, bubnjar, koji je posle veoma „moćne“ deonice odskočio od bubnjeva, delujući potpuno izbezumljeno! Po mom mišljenju, vrhunac večeri bila je pesma „Nirvana“. Nešto drugačija pesma od ostatka njihovog rada, tvrđa, moj lični favorit. Po završetku pesme, vidno zadovoljan bend, pozdravio je vidno zadovoljnu publiku. Najavili su poslednu pesmu „Helm“, koju su kako kažu odsvirali samo na jednoj probi pred koncert i koja će se najverovatnije naći na njihovom predstojećem albumu. Tom pesmom su završili koncert i zaokružili priču koja je trajala oko devedeset minuta.

Sveukupno, jedan nezaboravan događaj i jedan od kvalitetnijih i boljih nastupa na kojem sam prisustvovao ove godine. Ukoliko do sada niste, pogledajte Eyot uživo prvom sledećom prilikom!

Celu galeriju fotografija sa koncerta možete pogledati ovde


Komentari