Boško Ranković (Deca Apokalipse): „Zvuk DA je integralno jedinstvo svega dobrog što nose i donose metal, punk, HC i rap“

Sve aktuelniji valjevski sastav Deca Apokalipse nastupiće 10. maja u beogradskom Domu omladine, a u susret tom koncertu razgovarali smo sa bubnjarem benda, Boškom Rankovićem.

DA_bozidarac
Prati teme:

Sve aktuelniji valjevski sastav Deca Apokalipse nastupiće 10. maja u beogradskom Domu omladine, a u susret tom koncertu razgovarali smo sa bubnjarem benda, Boškom Rankovićem.

Za početak, kako bi opisao zvuk benda Deca Apokalipse za one koji još uvek nisu imali prilike da vas slušaju?

- Kao nov, svež, iskren, nesvakidašnji… kao čvrst, hrabar, žestok, direktan… kao integralno jedinstvo svega dobrog što nose i donose metal, punk, HC, rap… kao zvuk Deca Apokalipse.

A zašto baš “Deca Apokalipse”?

- Zato što smo svi mi Deca Apokalipse. Svi smo tragači, buntovnici, nezadovoljni onim što nam nudi isprazni duh današnjeg vremena, željni da se iskobeljamo nekako iz ovog blata besmisla, apatije, čamotinje, baznadja, nihilizma, hedonizma, primitivnog i grubog materijalizma u koje smo upali i kao društvo i kao pojedinci.

A čovek ne može izaći iz neprilike sam, već uz pomoć drugog, uvek uz pomoć Drugog. I ovde dajem akcenat na reč „Apokalipsa“ – ova reč je na osnovu zapadnog latinsko-juridičkog tumačenja dobila kontekst nečeg strašnog, razarajućeg, uništavajućeg, nečega što bi bilo „smak sveta“…a reč „Apokalipsis“ je grčka reč koja zapravo znači: Otkrovenje, otkrivenje, otkrivanje… Čovek, dok mu se ne otkrije Drugi, dok mu se ne otkrije mogućnost, rešenje, način izlaska iz nedaće i problema u kojem je, ostaje tu gde jeste. I što više misli da može sam da se izbavi, to više tone, kao u živom blatu da je. Dakle, od dece mraka i (samo)uništenja, mi postajemo Deca Otkrovenja, Deca Smisla koji nam daje na samospoznaji i spasenju iz pomenutog blata.

O svemu ovome govori knjiga „Deca Apokalipse (poslednja istinska pobuna)“, po kojoj smo i dali sebi ime, i o svemu ovome i mi kao bend govorimo. Preporučujem svima da pročitaju ovu knjigu. Znam da je čitanje delatnost matoraca zaostalih u srednjem veku, ali ipak je preporučujem. Probajte, iznenadite sebe… „ko čita – pobeđuje“.

Tekstovi su vrlo angažovani i ozbiljni. Odakle crpite inspiraciju?

- Inspiriše nas život koji volimo, a koji je ugrožen sa svih strana. Nadahnjuje nas Istina i uvek aktuelna potraga za Istinom. Inspiriše nas bunt protiv svega što je lažno, licemerno, prevrtljivo, prolazno… bunt protiv svakih lanaca, okova, okvira… Nadahnjuje nas Sloboda i pokreće nas žeđ za istinskom Slobodom; Pravdom takođe. Sve ovo što pomenuh može se sagledavati na mnogo načina i iz mnogih dimenzija, kao što su: duhovna, duševna, antropološka, umetnička, socijalna, politička, istorijska…

Upravo zato su naši tekstovi i pisani tako da obuhvataju sve ove dimenzije. Čovek je slojevito, kompleksno, višedimenzionalno biće sposobno za padove u najveće dubine, ali i uzdizanja u najviše visine i ne može se posmatrati samo na jedan način i iz jednog ugla. U isto vreme je i društveno i religiozno i političko i kakvo sve ne biće.

Stoga, kada pevamo o emotivnom stanju mlade osobe zvane ’’Saša’’ mi ne možemo da zanemarimo socijalne prilike koje nas okružuju i u mnogome utiču na razna osećanja i (pogrešne) odluke; kada pevamo o Kosovu i Metohiji i trenutnom političkom stanju, mi ne možemo da zanemarimo duhovni značaj koji Kosovo ima za naš narod, kao ni istoriju koja nas uči zašto je to tako; kada pevamo o budućnosti, mi ne možemo da se ne osvrnemo na međusobne podele koje nam razaraju sadašnjost; kada pevamo o iskušenju koje vuče na dno, mi ne možemo da zanemarimo čovekovu slabost ali ni snagu koja može da ga izvuče sa dna; kada pevamo o pojedincu, ne možemo da zanemarimo kolektivnu svest, kada se pitamo ’’Ko pobedjuje?’’, ne možemo da zanemarimo sve one bitke, i unutarnje i spoljne, koje vode do pobede…

Dakle, bavimo se Čovekom koji je Ličnost, integralno jedinstvo duše i tela. Nismo jednodimenzionalni, a ni transparntni, tako da slušalac može mnogo toga da pronadje u našim rečima. I što je najbitnije, ostavljen je prostor za potpuno lično poimanje i lični doživljaj onoga koji sluša Decu Apokalipse.

deca-apokalipse-zidic-foto-filip-andrejevic-10-625x416

Kada ste se okupili, napravili ste 15 pesama, od čega se 7 našlo na digitalnom izdanju dok će se još dve naći kao bonusi na fizičkom izdanju. Da li to znači da uskoro možemo očekivati još jedan album?

- Mi jesmo najavili da ce se pojaviti fizičko izdanje sa 2 bonus pesme, ali su se planovi malo izmenili, uglavnom zbog dodatnih ideja koje su se pojavile oko sveukupne prezentacije. Jednu od te dve pesme već izvodimo uživo, zove se „Blok 12, zgrada 44″ i za nju planiramo spot da uradimo. Dosta ljudi jeste i biće uključeno u ostvarenje tog spota, tako da ne zavisi sve samo od nas. U svakom slučaju, sve pomenuto će se pojaviti u narednom periodu, a u kom tačno obliku videćemo svi zajedno.

Što se tiče drugog albuma, na tome počinjemo da radimo čim nam se Igor vrati. Naime, on trenutno radi van zemlje i u Srbiji će biti krajem avgusta. Ukupan broj ideja za pesme se znatno povećao, tako da čim doradimo sve zajedno sa njim, ući ćemo u studio opet. Pesme koje smo napravili u prvom mahu ćemo svakako snimiti. Nadam se da ćemo do kraja godine bar početi sa snimanjem. Do tada, noviteta će svakako biti.

Album prvenac “Era papirnih grobova” izdali ste pre nešto više od pola godine i od tada ste imali više koncerata po Srbiji. Kako si zadovoljan reakcijama?

- Više nego zadovoljan. Mi smo bend koji se praktično tek pojavio, a doživeli smo da, na našem prvom koncertu ikada, ljudi pevaju naše pesme. To je neprocenjivo i želja svakoga ko pokušava da se bavi muzikom. Na našu sreću i zadovoljstvo, takva rekacija publike se nastavila i na sledećim nastupima. Više puta sam rekao, pa ću ponoviti i sada: to nam daje veliki motiv da radimo još više, ali daje i na odgovornosti, što dodatno ispunjava i nadahnjuje. Kontakt je ostvaren i odnos je produbljen, nadamo se da ćemo taj odnos sa ljudima graditi sve više i više…

Deca Apokalipse je osmorka, a članovi dolaze iz različitih bendova. Koliko je teško okupiti ceo bend, imati probe i uopšte funkcionisati kao bend?

- Sve je moguće onome koji veruje u ono što radi i koji voli to što radi. Problema i prepreka ima zaista mnogo. Ali ih savlađujemo sve, uz trpljenje i međusobno pomaganje. Žrtva je potrebna i na to smo svi spremni. Zbog obima benda neke stvari radimo teže i sporije nego što bi to radio bend od 3 ili 4 člana, ali je to u redu jer smo toga bili svesni od početka i računali smo na to. Mada, sa druge strane, veliki broj ljudi u bendu i oko njega otvara mnoge mogućnosti.

Pre samo godinu i po dana retko ko je znao da smo mi uopšte počeli sa radom, a pogledaj gde smo sada… dajemo intervju za Svet gitara i pričamo o svemu ovome koje za nas ima neprocenjivu vrednost. Veliku podršku daju i članovi bendova iz kojih dolazimo i to je za mene prava nagrada. Probe generalno idu lako i predstavljaju zadovljstvo jer se radi o skupu ljudi koji su odlični na svojim pozicijama. Na probi se ponašamo isto kao na koncertu i sviramo/pevamo sa istim žarom.

deca-apokalipse-zidic-foto-filip-andrejevic-9

10. maja nastupićete u beogradskom Domu omladine. Šta mogu da očekuju posetioci od tog koncerta?

Mogu da očekuju maksimum sa naše strane. Optimum se daje na studijskom snimku, a maksimum na uživo nastupu. Za koncert i odnos sa publikom se živi. I zato ćemo ovom koncertu pristupiti kao i svakom: kao da je prvi i poslednji i kao da nam samo postojanje zavisi od toga. U konceptualnom smislu, ljudi će moći da očekuju početak onoga što ćemo mi razvijati kao ideju na koncertima budućim.

A moći će da očekuju i dva sjajna benda koji će svirati to veče: Nemesis – sveženski bend u kojem će devojke pokazati da imaju više petlje od mnogih „muškarčina“ koje znam i Buket za Klaru – odličan i veoma perspektivan bend iz Valjeva, čiji se više nego zanimljiv materijal pod nazivom „Gde god da krenem i oni će sa mnom“ pojavio nedavno.

Čuo sam da ćete imati i neke goste iznenađenja na koncertu. Možeš li nam otkriti nešto više o tome?

- Da, tokom našeg nastupa ćemo imati dosta gostiju. I pomenuću ih sve: Ivan Maksić (Bombarder/Proja/Vergil), Miloš Cvetuljac (Sicksoul/Siempre Peligroso), Filip Budanović (D-Zoo), Uroš Drakulić (Sicksoul), Zoran vandal Sokolović (Infest), Zoran Stefanov (Iskaz), Boško Ćirković, poznatiji kao Škabo (Beogradski Sindikat/Fantastična Četvorka) i počasni gost, Aleksandar Jovan Krstić (Proja) koji je svirao kaval u pesmi „O lisici“. Radi se, dakle, o ljudima sa kojima se družimo i/ili čiji rad mnogo cenimo, poštujemo i koji žele da podele binu sa nama na ovaj način. A koji je to način tj. kako će sve to izgledati, reći neću, moraće ljudi da dodju i da vide. Dođite u Klub Doma omladine, najbolje od underground-a će biti na jednom mestu u jednom trenutku. Iskreno, ja jedva čekam da dođe taj trenutak.

Možemo li najaviti još neki koncert pored ovog u Beogradu 10. maja?

- Za sada ne. U planu je nekoliko nastupa, ali zbog pomenutog obima i produkcije koji nas prate, još nije ništa potvrđeno, pa kad bude, mi ćemo najaviti. Dovoljno je u prilog tome reći da je ovaj koncert u Klubu Doma omladine Beograda zakazan još krajem novembra prošle godine.

I za kraj, šta bi poručio našim čitaocima?

- Ne znam da li mogu ja išta ikome da poručim. Ali mogu da pozovem ljude da prate underground, bendove, fanzine, portale i sve one koji rade i doprinose. Mogu i da ih pozovem da ne omalovažavaju tuđi trud i rad i da ne budu pljuvači i „hejteri“, pretvorili smo se u narod pljuvača. Mogu i da ih pozovem da rade na sebi tako što će poštovati drugog i tako što će biti otvoreni za drugog i spremni na dijalog sa drugim. S’toga to i činim: pratite underground, bendove, fanzine i portale, nemojte omalovažavati sve ove ljude jer trud i rad je ono što ih krasi, poštujte druge jer samo tako ćete poštovati sami sebe i svoje.

A mogu i da zahvalim tebi na prilici koju si nam ukazao da se reč dodatno pročuje, da se proširi priča o grupi zvanoj Deca Apokalipse. Stoga: hvala, zaista. Vidimo se 10. maja na koncertu u Klubu Doma omladine Beograda. A i nakon toga.


Komentari